Kao pas i mačka

Deliti kuću sa zgodnim cimerom zvuči kao ostvarenje sna, zar ne?
Ali ne i kada je to Džastin… jedini muškarac kog sam volela… i koji me sada mrzi.
Kada je moja baka umrla i ostavila mi polovinu kuće na ostrvu Akvinek, pojavio se problem: druga polovina je pripala momku koga je odgajila.
Momku koji je bio tinejdžer kada sam mu slomila srce.
Tinejdžeru koji je sad muškarac snažne građe i snažnog duha.
Nisam ga videla godinama, a sad živimo zajedno jer nijedno od nas ne želi da se odrekne kuće.
Najgore od svega? Nije došao sam.
Uskoro shvatam da je tanka linija između ljubavi i mržnje…
Ali sad kad ne mogu da imam Džastina, želim ga više nego ikad ranije.