Slučajevi iskustava bliske smrti poznati su od davnina, međutim, medicinski svet ih je često posmatrao sa zazorom. Ali nakon što su pacijenti dr Brusa Grejsona počeli da opisuju ovakve događaje, on je počeo da istražuje. Decenije istraživanja uverile su ga u to da su iskustva bliske smrti u velikoj meri stvarna, da ostavljaju izuzetno dubok trag i da su, zapravo, važan izvor duhovnog razvoja – bez obzira na njihov izvor.
Mnogo toga je rečeno i napisano o smrti i onome što možda dolazi posle nje, a veći deo toga podstiče sukob između naučnih i verskih pogleda na svet. Međutim, autor u ovoj knjizi menja diskurs, pokazujući da su nauka i duhovnost kompatibilne. Iako je kroz suočavanje sa brojnim iskustavima bliske smrti autor naučio mnogo o njoj i onome što možda posle nje dolazi, ovo nije knjiga isključivo o smrti. Ovo je, takođe, knjiga o životu, o važnosti saosećajnosti i naše međusobne povezanosti, o onome što nas u životu ispunjava i što našem životu daje smisao.

Svi iskusimo tri arhetipske ljubavi u svom životu. Najpre nas ljubav sa srodnom dušom upoznaje sa snovima o ljubavi. To je često prvi tip veze koji imamo kada smo mladi, i kada smo idealisti zagledani u zvezde. Toj vezi se često vraćamo u životu, makar nakratko. Međutim, ispostavi se da ono što je ličilo na konačnu sreću zapravo nije trebalo da traje zauvek. Ono što sledi jeste karmička ljubav – ona koja nas uči tome ko smo, kako želimo da nas vole i koliko nam je potrebno da nas vole. Ovo je vrsta ljubavi koja često ume da boli. Toliko smo obuzeti time da karmička veza uspe da se i ne zapitamo da li bi zaista trebalo da uspe.
Koliko god bolno bilo da to prihvatimo, ova ljubav za koju smo mislili da je prava zapravo je u potpunosti neodgovarajuća. Volimo iznova i iznova – ponekad nam srca budu slomljena, ali smognemo snage da ponovo zavolimo.
Prema mišljenju Kejt Rouz, ljubav je putovanje ka samootkriću. Svaka veza u našem životu uči nas onome što je neophodno da znamo o sebi, što je uslov da postanemo zaista srećni.

Kada odredite ciljeve i javno ih obznanite, dajete sebi dodatni podstrek da ih ostvarite. Ponekad ljudi od kojih najmanje očekujete pomoć postaju vaša grupa za podršku, motivišu vas i podsećaju da vi to možete – kao i vi njih.
Mnogi od nas snebivaju se da zatraže asistenciju ili zamole za pomoć. Međutim, kada ne tražimo pomoć, ta odluka može biti veoma štetna i autodestruktivna. Bez pomoći drugih ljudi ne koristimo resurse potrebne da bismo obavili posao ili rešili probleme. Istraživanja pokazuju da traženje pomoći i podrške ublažava stres i smanjuje pritiske rokova – a povećava angažovanost i uspešnost na poslu.