Bila je to jedna od najtužnijih slika XX veka: dva dečaka, dva princa, koračaju iza kovčega svoje majke dok ih svet gleda, u žalosti – i užasu. Dok su princezu Dajanu spuštali na večni počinak, milijarde ljudi su se pitale šta prinčevi Vilijam i Hari osećaju i misle – i kako će njihovi životi dalje teći.

I najzad evo priče, barem za Harija.
Dvanaestogodišnji princ Hari, pre nego što je ostao bez majke, svima je bio poznat kao bezbrižno dete, vetropirasta rezerva ozbiljnijeg naslednika. Tuga je sve promenila. Teško mu je bilo u školi, borio se s gnevom i usamljenošću – a kako je štampu krivio za majčinu smrt, teško mu je bilo da prihvati život pod budnim okom javnosti.
U dvadeset prvoj godini pristupa Britanskim oružanim snagama. Disciplina vojske daje mu strukturu, a nakon dva odlaska na front, u domovini ga smatraju za junaka. Međutim, uskoro je počeo da se oseća izgubljeno kao nikada pre jer je patio od posttraumatskog stresa i postao žrtva onesposobljavajućih napada panike. A ponajviše od svega ga je mučila činjenica da nije uspeo da pronađe pravu ljubav.
Tada je sreo Megan. Svet je očarala filmska romansa para i svi su se radovali njihovom bajkovitom venčanju. Ipak, od samog početka, Hari i Megan su bili na meti štampe, žrtve talasa verbalnog nasilja, rasizma i laži. Dok je gledao kako njegova supruga pati, svestan da su ugroženi i njihova bezbednost i njihovo mentalno zdravlje, Hari nije video drugi način da spreči da se tragična istorija njegovog života ponovi do da pobegne iz otadžbine. Vekovima je napuštanje kraljevske porodice bio čin na koji su se malobrojni odvažili. Poslednja osoba koja je to pokušala je zapravo bila njegova majka…